nadleštva 

svi smo navikli da se odlazak u nadleštvo bilo koje vrste mora završiti nervnim slomom. tamo sede nadrndani službenici koji reže i ujedaju. i koji nece da mi završimo svoj posao, baš suprotno, oni su tu da nam upravo zablokiraju ono zbog cega smo došli. sa tim predubedjenjem svi idemo u opštinu ili policiju ili poresku upravu.

pre mesec i nešto sam išla da se prijavim u poreskoj upravi za... porez (sad necu pominjati majku ministru finansija zbog zakona koji je doneo, ali hocu neki drugi put). za taj poduhvat mi je bila potrebna gomila papira od nekih mojih poslodavaca. ništa nisam mogla da završim odjednom i telefonom. bilo im je vrucina i mrzelo ih je da rade. onda pomislim, jebiga, nije njima lako. sede u zagušljivim sobama zatrpani faciklama svake vrste, kompjuter im služi kao ukras jer im nisu uneli podatke, ne znaju tacno ni šta treba da rade jer je zakon nov i niko ne zna da ih obuci kako da ga primenjuju, jednom recju, sažalim se.

''što vam ne uvedu racunarski sistem?'', pitam ih. one slegnu ramenima i odmahnu rukom. nisam vikala, nisam ih psovala, nisam postavljala glupa pitanja. i žene mi završiše sve odmah, cak i bez nekih papira. to kad sam shvatila, pre toga je trajalo tri dana.

sad sam vadila pasoš za dete. vau... u opštini savski venac imaju pisarnicu u kojoj sve dobiješ odma', traje toliko koliko da se odštampa. ''svaka cast!'', rekoh im. i one srecne, a bogami i ja.

mislila sam da ce odlazak u policiju biti frka, cekanje, obavezno nadrkanje službenice, jednom recju panduri. ali jok. bila sam pametna pa sam imala SVA dokumenta, otišla sam kad nema gužve to jest u vreme rucka i bila sam nasmejana. ne da sam oduševljena boravkom u panduraciji, ali eto, namestim osmeh ne bih li bolje prošla i jesam bolje prošla. hranili su nas chokoladom, moje dete i mene.

ni njima nije lako. kao i nama. i njima je mala plata i dolazi im sijaset sveta da ih smara jer ne cita šta piše na tabli.

zakljucak? pa... otpor koji imamo prema birokratiji sasvim nas izblokira u normalnom razmišljanju. ne treba mnogo mozga ako vec imaš iskustva da se skapira šta ti treba od dokumentacije. poneseš sve što imaš, osmeh poneseš kao kišobran i sve se skocka na svoje mesto. taman.

sad, volela bih da je sve ovo moglo telefonom ili online, istina... ali sam opet zadovoljna jer kafka kod mene prestao da važi. istekao rok trajanja.