Pearl Jam is bringing their music back to Europe and we have all the info you need to get Ten Club tickets. Starting August 13 in Rotterdam and ending August 18 in London, Pearl Jam will grace the stage in the following cities:

PEARL JAM IN EUROPE

Date - City - Venue
13 Aug - Rotterdam - Ahoy*
15 Aug - Berlin - Wulheide**
17 Aug - Manchester - MEN Arena***
18 Aug - London - 02 Arena***

srce mi je stalo, jasno vam je. di ću? sa ovim pasošem? mislim, ja idem de oću, al znate na šta mislim, moram da se dovijam. će se dovijem, osim što moram da se rešim do sutra, do kad sam povlašćni ten club member from europe, 48 sati

sve mislim imam naroda svud po svetu, al oš. nemam.




eto, a backspacer pobedi! sve lepše od lepšeg, niko se nije nadao turneji u evropi pre albuma kadaleto. yes!

let's have fun!

ok, ko ne zna, u toku je trka kornjača, od kanade do kariba. mi navijamo za backspacer, kornjaču koju sponzoriše ko? pearl jam, of course.

go, backspacer! cross the line!

great turtle race

a u taj čas eto i vesti o novom albumu u devetom mjesecu. yes!

number nine, number nine...

daklem, ja sam juče bila baš ovakva, ista mary (poppins):



in every job that must be done, there is an element of fun. ako se ne provodimo dobro, džaba smo krečili.

znate, mi u srbiji (iako srbija nema ekskluzivno pravo na taj način viđenja stvari, ja ovde živim) imamo malo naopaki način razmišljanja. da bismo imali lep život, mi mislimo da treba od nekoga da ga otmemo. od turske, od poreskih obveznika, od običnog građanina, od komšije... kako bre da budem srećan ako komšija ima, a ja nemam? i ja bih audi (ja ne bih, al audi koristim kao metaforu za one koji se kače na svaki hint). al ne treba da ga otmem od prote koji mi sveti vodicu, treba mi moj, koji ću sama da zaslužim. da zaradim. da pustim da mi audi dođe u život. kao i sve duge stvari koje čine lep život. lep život nemam ako nekog ubijem ili mu poharačim imetak, il mu okujem familiju.

lep je život uživanje, ali ne na tuđi račun. prestanite da otimate, da se svađate, da se ubeđujete ko je u pravu, da uzimate što nije vaše, da ne radite svoj posao profesionalno, da želite što sami niste stekli, da želite nečiju propast! lep život je osećanje koje donosi materijalne stvari. pustite da te materijalne stvari dođu u vaš život, jednostavno pustite i videćete da za lep život ne treba ništa osim osećanja. a ono će doneti i audi if you so wish...

deco, dal nas oni drže za morone? il su tek ostali bez kinte pa ne znaju di udaraju te onda kud bi nego po našoj grbači? oba, najverovatnije. i šta ćemo mi u tom smislu da preduzmemo? nisam sklona nasilju, al nisam sklona ni da se cvećem bacam na tenkove, radije biram molotov koktel. uspešan molotov vodi do menheten. koktela mislim.

mene svaki dan neko zove da mi se žali na lekare i na čekanje u red, na ''lošu uslugu'' i neadekvatan tretman. kome ja da se žalim na dugi red onih neobaveštenih il onih sa psihozom koje moram da tešim i nađem im se. ja ko velim, ljudi (žene u mom slučaju) bolesni i samo im fali da ih sekira neka tog dana nadrndana sestra, al ko će mene da zaštiti? ministar štiti pacijente, a zaboravlja da zaštiti i osoblje, jer da prostite, nisu ni pacijenti uvek u pravu. i ko će mene kao građanku da zaštiti od opštinskih službenika, obično polupismenih i totalno nezainteresovanih da završe posao? kao da nemam pametnija posla nego da menjam pasoš kako kome prdne da mu promeni boju il izgled, a za debelu lovu, kao da mi je jedini sadržaj u životu da okapavam u redovima u pošti pa mi taj red postane blizak kao familija od koje se teško rastajem.

elem. prošlog meseca je infostan, preduzeće koje nam isporučuje vodu, grejanje, struju za stepenište i odnošenje đubreta, poslalo ''dužnicima'' milionske račune. da se razumemo, ja ne plaćam redovno. plaćam kad ima kinte, pa tako nekad platim za tri meseca, nekad tri meseca ne platim. pre par godina su me tužili za nešto što je bilo uredno plaćeno (nije baš bilo pre par godina, vreme leti, al da ne detaljišem), kojom prilikom sam kopirala uplatnice i poslala sudiji, koja je dosudila presudu posle tri godine, a u korist preduzeća. ne budem lenja i predsedniku suda napišem pismo posle čega se postupak vratio na ponovni postupak. naravno, u toj presudi je stajalo kako treba da platim sudske troškove i kamatu i kamatino dete, to jest kamatu na kamatu i naravno neplaćeni (čitaj: plaćeni) račun, to su takva preduzeća, infosta i sud. sad je u martu ceo beograd dobio basnoslovne cifre. nimalo se nisam uzbudila, budala ostaje budala. i sa budalom se ne vredi prepirati jer te uvek tuče na iskustvo, a da se sekiram nemam vremena, život je kratak da ga trošim na infojebenistan. pošto se narod prenerazio, gradska vlast je ukorila infostan, no-no i sve je obustavljeno i traženo je da se presipitaju računi. whatever it means. mojoj drugarici koja ima kuću na avali su poslali da je dužna od 1999, a žena je korisnik infostanovih usluga od kad su joj metli kontejnere ispred kuće, što je bilo 2003.

e, danas je stigla preispitana odluka, to jest nove uplatnice, koje su u mom slučaju upola manje, umesto soma, ima da im platim 500 evrića, pa ako platim, oprostiće mi onih drugih pesto. sad su naveli i mesece koje nisam platila i ima tu bogme i onih iz 2004. moj muž uvati fasciklu i krene redom. nije morao daleko da ide. prvi račun za koji nas duže je januar 2008, za 9 soma. nađemo uplatnicu, uredno plaćen račun za januar 2008, i to 4 soma koliko i iskaju!!! i tako redom...

sve u svemu, od onoga za šta nas duže (koja odvratna reč), nema ni trećina jer tačno znamo šta nismo platili i za to imamo dokaze. i sad, ako neko misli da može da se brani time da je platio i ima dokaze, prevario se. kome da dokažeš? da odeš u neku njihovu ekpozituru u čekaš red do sudnjeg dana, jer na telefon ti kažu nema ništa, dođi, da sravnimo; da se praviš blesav i čekaš da se protiv tebe dobije spor o čemu pojma nemaš zbog verodostojnosti tužioca (ona stara o kadiji) i sačekaš izvršioce da ti odnesu stvari?

šta činiti? zvali smo gradskog pravobranioca. vervatno neka ličnost od integriteta. demokratska stranka je na vlasti. članstvo te iste stranke kad im kod mene nešto treba predstavlja se sa taj i taj iz demokratske stranke. jel? e ja sam ta i ta iz ldp-a so fuckin what!?

za početak, na sunce završne račune budžeta od 2002. na ovamo. da vidimo di je otišla kinta iz naših džepova, pa onda ostalo. sve sudije ostav, pa ostalo. svi ratni zločinci u aps i krimosi da im prave društvo, pa ostalo. a ostalo je moj račun za infojebenistan. grejanje je bilo slabo a vode nema svako malo. dal živim u africi? ko što jednom ovde rekoh, nije afrika, al banana državica jeste. velika srbijica. oksimoronka. u kojoj je dozvoljeno sve što nije dozoljeno.

nego, da mi zapevamo. ovde je sporedna uloga glavna uloga, jer kao i kod nas, sve je naopačke. može, al nismo se tako dogovorili. nikad se nismo dogovorili uopšte.



svaka vlast sucks, stinks, a ovakve banana vlasti ponajviše. oni treba da služe nama, ne mi njima. para nema. nema više štekova u slamaricama, potošio sloba, potrošili tenkovi, patriote, gotovo je bre, nemoj da se lože da će da izvuku još malo. nema. znopra. nek iskaju od miškovića, nek konfiskuju njegov mermer iz jednog komada na zidu od kupatila pa nek valjnu berluskoniju, možda obraduju gradsku i državnu kasu. mi nemamo. džaba ste krečili.

građanska kontrola. ne slažem se sa pokojnim premjerom i pokojnim knezom mihajlom da nema ljudi. ima. dovolna je šačica nepotkupljivih. i da bude malo mesta u apsanama.

si. pozivam na građansku neposlušnost.kao i obično. ko ih šiša. i pozivam na bojkot političkih tema. odavno nisam metla politički blog jer neću da se bavim govnima pošto nisam govnar. dok ih budemo hranili svojom brigom i razgovorima o njima, dok nam oni budu jedina tema, dotle ima da nas dave. svoje živote u svoje ruke! (mogla bih i rimu da napravim, al neću ) banana song za banana politiku. veselo! nemoj da bi neko platio više nego što je stvarno dužan! mastiljavu olovku u šake i računaljku s njom, pa upotrebi klikere i znanje iz nižih osnovne. posle može da ih tužimo za uznemiravanje. i trebalo bi!

lejdiz, znate da se žene, iako brojnije kao populacija, računaju u manjine. this is a man's world, štono kažu. šio mi ga đura, kažem ja. sve sam ibermenš, to jest moj do mojega, čast izuzecima, to jest odraslim muškarcima, ovo na gomili ni do adolescenta nije došlo, to bi mu bio nešto kao izuzetak, ostalo dječarci do 5 godina iako imaju preko šeset. znate na šta mislim.

ne ljubim feminizam ni sifražetkinje, ne zanimaju me lezbejke, ni njihova muka ako je imaju, iako mogu da shvatim sve. i prihvatim, bar mislim da mogu. i višak testosterona. nek se u tom smislu jebe ko s kim oće, ako me shvaćate... telo tu ima malo veze. zbližavaju se duše.

nije da sam jednom pisala o tome, više otupeh zube govoreći, al da se žene pitaju, pola ovih sranja ne bi na svetu bilo, ni gladi, ni klanja, ni strahova, ni zagađenja. da ne nabrajam. nisu muškarci krivi za sve, krive smo i same. prihvatile smo da smo ''slabiji pol''. po čemu? po količini kila koje na grbaču možemo da natovarimo? jer lakše zaplačemo? jer imamo meko srce i ne bojimo se to da pokažemo? il sve zajedno? nismo slabe. snaga nije u gutanju suza niti u nošenju džakova cementa, a još manje u rezanju vratnih žila suparniku.

ne borim se za ženska prava, to me generalno degutira jednako kao i ugrožavanje bilo čijih prava. nisu žene krive kad ih muževi mlate, neke ne mogu da pobegnu, a i gde bi bežale, u sigurnu kuću? ma dajte, molim vas... sećate se onog ius primae noctis? da uvalim kitu snajki, da mi se sin ne traumira, šta li?

hoću da vam napomenem da muškarci nisu naši neprijatelji, al da nas često drže za iste. nismo bolje, nismo ni gore, mi smo samo drugačije. kao što su i oni drugačiji od nas, da se ne lažemo. takva nam priroda. u osnovi smo isto, ljudska bića, stan za božanskog putnika.

danas naiđem na ovo



i baš mi nešto milo beše. female community. ne za borbu protiv muških, nego za pomoć jedna drugoj. veštine na sunce! za bolju planetu. za bolje društvo. da, bolje, jer ovo prosto - ne valja. i dosta je bilo da ne valja, nek od sad malo i valja. da svi uživamo. i ako može, jedni u drugima.

ljudi! laste! stigle su! izgledalo je kao da nikad neće. ura! gotovo je sa zimom, stigle su laste, to je retka stvar zbog koje vredi živeti na ovoj geografskoj širini, dočekati laste! ostalo je sve jebeno i odvratno i srbija tone u gnoj, al laste ne haju, stigle su i moje dete i ja skačemo i urlamo na terasi, pozdravljamo ih.
laste su kao nada. laste su vađenje sa dna u koje nas zima, metaforička i bukvalna uvali, laste su novi život, nova sezona, novi rast, nova radost i uteha da je promena moguća, da život preteže, da će ga svi možda ipak shvatiti, da će tibet biti slobodan, da sujeta umire, da ljubav prevladava, da je nada uvek sveža.

čujte ih, kao što ih ja čujem uvek prvi dan, vesele jer su tu i žive, što je privilegija koju ste sami iskali kad ste dolazili na ovaj svet. valjda nismo došli da ga gadimo. celebrate life, ponavljaću dok me ne utuku. celebrate life! život se jedino računa.

srećno vam proleće iako ste (možda) u srbiji. srećno vam proleće ako ste na ovoj polulopti, srećna jesen ako niste.

i nemoj da bi se neko zajebavao sa nama. jer laste svoj plen gutaju živ. kao i pitoni.

živi bili, ako ste lasta! ja jesam, volim lepo vreme and I can not help it.

opet je to vreme. prolećna ravnodnevnica. hvala. (najzad.) još samo da se pomeri sat i da stignu laste....
i? šta će onda da bude? jel ima ko novogodišnja, neka prolećna rezolucija? dijeta od ponedeljka, samo sad od prvog dana proleća? što je da izvinete danas. danas prestajem da pušim, ili danas počinjem sa vežbama svaki dan?

jok, nemam rezoluciju. osim da sam rešena da zaronim u proleće. zvonilo, buđenje!


vernal equinox je za nas. za one odozdo je autumnal. gle, gle, mi ozgo, oni ozdo... ko bi reko...

srećna vam prolećna ravnodnevnica. od ovog dana život se čini malo lakši, nije džaba kad skineš kaput pa se uspraviš. smakneš teret i potrčiš...

obavezno obavite prolećno spremanje, da ne kažem bacanje. nakupilo se, sto posto sam sigurna. i kod vas i kod mene. ne samo krpa, delova i svake vrste nepotrebnosti, nego i emotivnog otpada. bagaž koji vukljamo tamo-vamo. u kontejner s njima!

set your goals high, set your intentions to be powerful!



ova skulptura se zove dancing world, rad moje poznanice sa neta cat. osobita persona.

thank you, cat!


dakle, ko i obično, celebrate life!

milebaći.

mlad je mesec u ribama. compassion in it's fullest. najbolje vreme da se pomisli želja. super vreme za oslobađanje od loših navika. dobro je početi nešto novo kao i svakog mladog meseca. moćan je mlad mesec u ribama. sama duša.

u ovaj mesec dolazi tibetanska nova godina. nije kad i kineska jer tibet nije kina. tibet je duša sama.

srećna vam tibetanska nova godina. nek bude prva u podugačkom nizu srećnih koje imaju da se nastave jedna na drugu. ova je sada. mi smo sada. nema veze što je zima.

noćas oterajte unutrašnje zagađivače.

zapalite sveću za free tibet.

this is mantra for compassion.

znam. znam. znam da je zikra. iako ne znam kakve veze zikra u svetu ima sa nama, s obzirom da ni prosperitet nije imao, al ajde. znam da su nam vlada i predsednik korumpirani i ograničenog iq-a, da nas teča mišković pljačka na angro svaki dan, da smo imali decenije tiranije, znam da su plate male, da su bolnice pune, znam da su nam se deca odselila, roditelji bolesni, znam da je puno i prepuno, znam sve.

al ako ste već u prilici da ovo vidite, mnogo je. ne, nije mnogo, SVE je. znači da ste živi, mrdajući i imate struje na koju vam radi internet.

ovo je dnevni ples zahvalnosti.

plešete li?



il ko voli laganicu...





let's dance!