dobrodošli (pauza) u narodno pozoriše.
a sad:
dobrodošli (bez pauze) u guchu.

bila ja jednom. poslom, pa taman lepa prilika da vidim guchki sabor ili kako se zvaše. velika srpska tekovina ispijanja rakije i piva, pišanja u obližnje kukuruze i galame koju prave trube.

za moj pojam, bljak. sad reklamiraju na tv. ima guca da zaradi. jedino što mi se svidelo je svadbarski kupus. iz onog dubokog zemljanog lonca sa puno mesa. ne volim trubace i nek su u modi kolko oce. i ne idem u gucu.

bila ja na letovanju posle dve godine. mnogo volim letovanje. ne, mnogo volim more. i da plivam malo jer sam slab plivac, al brckam se kako mi sleduje, baška na vrucini. i sad. ja NIKAD ne letujem u hotelu. nije bilo prilike ni potrebe nikad da putujem preko neke agencije jednako. dakle, sad sam skinula djanu po tom pitanju. glupi turista. sa agencijom, samo što grupnu vizu nismo imali jer za bulgariju još ne iskaju vize.

ako krenem po redu pa napišem kakav je bio prevoz, bice to ovako čćžćčćžćčćžćč, sama psovka. niko ne zna što ne krenusmo kolima, kao daleko je i ceka se na grani. zajeb. prevoz ko kod sanje na homolje pa malo bolje. toalet u autobusu, daj... kažu smrdi. jok. ja kad idem u toalet ne smrdi. pa naravno da smrdi ako se prepuni. sedišta neudobna, filmovi bajati. ''mi nismo andjeli''. jebote... srecom nije bilo mnogo ceca u odlasku. u povratku je bilo.

industrijski turizam. uffff... hotel je kul jer ti neko menja posteljinu, pere dlake i pesak sa poda i kuva umesto tebe. toliko, fala, može. i tako je bilo. nismo imali sobu, imali smo apartman. do mojega moga. plasticni hotel sa svime unutra plasticnim. ima ''klimu''. mrzim rec ''klima''. pa šta ako ima. samo dobiš hunjavicu kao ja. ima tv, to je dobro, cartoon network. ima i kujna sa dve ringle i 4 caše. aha i escajg. sve u svemu, dobro. nije da nema veze kaka ti je soba na moru. kobajagi nisi u sobi nego na plaži. nije. nisi na plaži u našem slucaju do 4 popodne. a i ne želiš da se peceš po žarkome u high noon. tako da je ''soba'' važna. dole ima bazen pa ne moraš da se brineš. dete sidje i brcka se, ja citam na terasi i nadgledam ga.

bazen je ekstra upiš. voda do ramena. al dobro za decu. :D

redovi istih po strukturi hotela, zamišljam kako li to mesto izgleda zimi sablasno. onako bezljudno. otvara se par meseci u godini. a da, mesto se valjda zove suncani breg. opština nesebar. nismo išli do nesebara.

jes, spavala sam mnogo i legala rano, jedno vece u pola deset po bugarskom što je jel'te pola devet po našem. jela sam dobro. ko domace. cak sam jednom narucila i musaku. koju ne volim inace. i svako jutro dorucak. to kod kuce nikad nije slucaj, ne jedem pre pet popodne. (zato me opet pošaljite na more da se ugojim malko)

voda.. plaža... more opcenito... eh... ništa nije kao mljet. ali ništa, i za mene je mljetsko more zakon, a obišla sam nekolika. mora mislim. ni kiklade, ni krf, ni mediteran, ni sad crno s ove strane (ranije sam videla crno u turskoj, al ne na plaži), ništa nije kao milina mljeta. bistra bonaca. tišina. a ja plivam i secem vodu... džinovski bazen sa slanom vodom.

ovde nema tišina. buka od talasa je svakodnevna, od vetra normalno, a od ljudi oho-ho... zabave kolko oceš. te mini golf, te kuca strave, te ludi bik, te aqua park... sve mamipare. a sve ti slatko da trošiš iako nisi planirao. i nije mnogo skupo. zato uostalom i jeste bugarska a ne grcka. mada ne volim ko što znamo ni grčku ni grke. ne ne volim, nego mnogo ne volim grke. al to nije tema.

bugare nismo ni videli. osim ono local staff, ''drugarka'' me jedna zvala na recepciji, posle nam cuvala laptop kad smo se iselili iz sobe poslednji dan pre podne.

ima engleza. i to je smešno, kako se taj narod zabavlja. imaju raspored casova za zezanje. od-do. tzv. animacija. animacija u 12:45 koktel. buahahahaha... deru se. all inclusive, pa imaju narukvice ko da su u logoru. roze, plave, crvene, zavisno od uzrasta i hotela.

dobili smo popust na henna tattoo. ne porodicni, nego kao srbi.to cu vam kacim sutra, kako mi izgleda ramence.

jes bilo meduza par puta. mnogo su lepe, providne pa sa crnom bordurom u cigeraju oko klobuka. nismo ih mazili.

crnela sam ko braca dalton u robijaškom odelu, na štrafte na stomaku jer citam dok se suncam. naucnica. nacitana.

da se razumemo. sindikalno letovanje kako se tamo praktikuje ''na visokoj nozi'' nije moj tip. ja volim kamen, pa duboko, pa težak ulazak i izlazak iz vode, borovina i maslinjaci, ne volim pesak, suncobran i ležaljku. na adu bojanu sam išla jer je nudisticka. sad sam mogla da skinem samo gornji deo kostima pa mi dupe raznobojno pošto sam donji deo svaki dan malo mrdala. ne volim da mi belo dupe, ak' me shvacate. ali, ovakvo je letovanje safe za dete, kažu. posle se mislim, što bre? jer može da kopa rupu u pesku? plitko jeste, ali ogromni talasi. dogodine ima da istražim jedno mestašce za koje sam cula da ''nije za decu'' jer nema pešcanu plažu.

dete je uživalo. sve sami doživljaji, svašta ''po prvi put''. ovo mu drugi odlazak na more ovog leta, živ bio, vec je naucio da jedri na dasci na adi, pomalo.

da rezimiram: ocu na letovanjeeeeee!!! stalno.

ima da vam pišem kako je bilo.



jedna od retkih slika bez cigare molicu fino. nisam ni provalila koliko su mi velike ove naocare, a kroz njih se svet mnogo lepše vidi, da znate.

und još jedna.

ako je po volji.

ipak slika

koji ne možete da ostavite komentar. pojma nemam što je to. moram da izvidim ali ne mogu dok sam na moru. koliko sFatam ne mora niko da se registruje i sl. ja nemam pojma ako necete da znam ko ste vi u stvari.

kakvo je vreme kod vas?

nema slika. ovo samo da se prijavim da plivam i pazim se da ne izgorim kao pravi štreber. i jedem, naravno kad neko drugi skuva. i spavam kao beba. odmor, tako se to zove. uh... odmor zauvek.

skroz sam sigurna da bih u ovakvoj klimi mogla da živim. lejzi mediteran ili tropi ili gde god jer mi košava nikad ne nedostaje. onaj maroko ostaje za dogodine. i sad mi pade suluda mis'o, zašto ja ne bih mogla da živim u maroku? ionako živim na netu... osim kad sam u moru.

ne, ne putujem u tursku. i nije da sam strucnjak za putovanja sa turistickim agencijama. i ovog leta se moja mala porodica odlucila da ide baš tako, posredstvom agencije. kojom prilikom sam se setila zašto ne koristim usluge agenata.

službenici u agencijama su kobajagi ljubazni. obicno nemaju pojma ni na jedno pitanje da vam odgovore. ''ima li internet pristup u hotelu?'' pogled devojke iza pulta govori da nije cula ni šta je internet a kamoli ima li ga u hotelu. mora da pita nekog, pa ce da javi. ajde, interent je za advanced usere, ali cak ni osnovno, šta se sve dobija za cenu ne znaju da vam kažu. na kraju saznate, jedva, da je od ''sadržaja'' uracunat samo bazen. kakav je to sadržaj? bazen sadrži vodu?

i tako ja danas, a i moja mala porodica, saznadosmo igrom slucaja da ne putujemo u ponedeljak uvece nego u nedelju. mislim... od kad pocinje aranžman? po mojoj skromnoj logici koja jeste cesto nelogicna, aranžman pocinje od kad krenem na put, a po njihovoj, koja je ocigledno briljantna, aranžman pocinje od kad stigneš na odredište. izmedju ta dva smo na marsu ili gde? u procesu transletacije supersonicnim autobusom valjda.

da li sam besna? uh, ne, na granici sam da podivljam ali necu sebi da kvarim odlazak na more posle dve godine. još nismo ni spakovani a osecam da ce ovakvih iznenadjenja biti na pretek.

velika je razlika izmedju nedelje i ponedeljka, nedeljom je sve zatvoreno, banke na primer, ostavila sam i neki posao da završim u ponedeljak pre puta jer samo tad i može da se uradi.

stres. da. u tom smislu sam prerasporedila obaveze kojih je dosta i sela da popijem kafu na miru. imam u šteku pilule za smirenje ako ne budem mogla da se izborim.

princeza kristina

upoznajte barnabasa

i klaudija





i lepolda