jel vam se omakne? psovanje, mislim. meni ne. psujem namerno i mnogo. onako baš kocijaški, jebiga.

psujem usput i pojedinacno, obaška kad vozim. jebi se , majmune; gde ceš koji kurac; ma puši bre idiote... strašno. i nimalo me ne grize savest što sam tak prosta. c. jok. a umem i da pokažem srednji prst.

inace sam fino vaspitana. evo zna moja mama.

prvi linkovi

porch in zagreb

i preuzete fotke






pa dalje

kažu slovenci

kaže edi

zdravica

i zdravica u pisanoj formi.

zagreb je inozemstvo to znate. inozemstvo gde ja razumem inozemni jezik. oni meni ''hvala ljepa'', ja njima ''hvala lepo''. al razumemo se, ne?

osim što je bio taj koncert ima bitan detalj, koncert je bio u zagrebu, potpuno bi drugi fazon bio da sam išla u peštu (koju ne ljubim, btw). a ja sam od onih što nisu bili u zagrebu desetljecima, nemam rodbinu, imam nešto prijatelja ali ih u stvari nemam, ergo, nemam posla tamo. od kad sam internet ovisnica stekla sam nove frendove, jedan od njih je boris, moj prvi drugar sa neta, a juce smo se sreli prvi put posle tri godine od kad se znamo.
boris mi je pre tri meseca kupio kartu (nikad nisi siguran da ce ovi naši budalaši organizovati odlazak ko što jesu), još od pre tri meseca znam da cu 26. septembra da idem i da se upoznam sa njim. da ce mi on biti domacin i vodic.

uopšte se nisam bojala da nešto nece da ispadne kako valja. osim gužve na grani, a ja žurim na koncert... predvideli su kišu a bilo je 25 stepeni, iz patika sam se kod borisa preobula u japanke i nosila kratke rukave. toliko o kiši.

''sve pet'' što bi rekla braca, nikakav ''bed'', sve je bilo ''predobro''.

zagreb je uvek i bio inostranstvo. kao i ljubljana, osim što u ljubljani teže razumevam šta mi kažu. i meni je skroz prirodno da mi na grani traže pasoš. ja uopšte mislim da nije loše što smo se svi poodvajali, sad možemo iz pocetka zdravo da se ujedinimo, ekonomski. žao mi je što izginu narod, al narod uvek popije nagori bed jer je glup pa se prima. odvojeni smo de jure, ali de facto nama nema života jednima bez drugih. razliciti? to se i traži.

ilicom i dalje idu tramvaju, sve je na svom mestu, parkovi, hnk (koji ne stigoh da vidim), britanski trg gde sam sa prozora gledala bukete na tezgama ispod, ''kraš'' u kome kupih crnu cokoladu sa mnogo procenata kakaa... i sve je novo, sa mnom na celu.

sve je isto kao kod nas, ne zna se zašto smo toliko propatili, zašto nismo rekli ko vas jebe, necemo da ratujemo za vas, što nismo napunili zatvore dezerterima, bilo bi malo mesta za sve koji nisu hteli da ratuju sa obe strane. zašto uvek dozvoljavamo da nas neka budalcina navuce na pricu o odbrani vere, otadžbine i ponosa? ko se još prima na to? valjda nam je ovo poslednja lekcija na temu. mislim, ja sam juce videla da jeste. i na koncertu gde se moglo cuti od svakog nam jezika, gde su se ljudi grlili jer se nisu videli sto godina, gde sam se osecala divno i sigurno kad sam se zagrlila sa svojim drugom, hrvatom. to nije zagrljaj nepoverenja, niti nevoljenja. mi se volimo pojedinacno, a puno pojedinacnih ljubavi cini da se vole nacije, pa onda kažu vole se srbi i hrvati. sounds weird? not at all.





imala sam šou za svoje oci u prodavnici kraša, slušala sam slatki ijekavski izmedju prodavacice i mušterije, kelnerica se zacenila od smeha kad sam joj tražila pepeljaru koju samo što mi je maznula sa stola da odnese na drugi sto. gospodin koji je sedeo sto do nas na rucku, izmamio mi je smeh prvo stavljajuci jaknu za naš sto, posle pivo, sa sve izvinite što ja... a mi njemu samo napred, ništa ne smeta... prodavnice su i dalje lepe i sa najfinijom robom, ženske su doterane, a ne secam se kad sam zagledala frajere ko juce. i ima dobrih. drugacije fizionomije.

tamo kažu ''gdje'', ali kao i mi koji kažemo ''gde'', i oni kad se zovu telefonom kažu ''disi?'' (jedna rec). ja sam juce bila in the movie, ucestvovala sam u sopstvenom filmu. gledala sam se na platnu.

sve mislim što sad nemam manje godina i što nemam malo bolji pasoš nego ovaj srpski pa da sam mogla da putujem sa bendom po jevropi. jer izgleda da je ovo tura koja se prati, vidim po klincima kako su poodlepljivali.

kakav je bio koncert? svirka! ništa bimovi i dimovi. šou? kakav šou, ocemo svirku, za šou idemo u pozorište ili cirkus, za rokenrol idemo na svirku, a to smo i dobili. jebeno dobru svirku bez predgrupe od dva ipo sata.

ja sam fan, ali nisam od onih koji znaju sve pesme, a još manje sa kog je albuma koja. ja ni sa ''ten'' ne znam sve da nabrojim, a kamoli sa ovih potonjih. ''no code'' uopšte ni nemam. a to je bend koji se najcešce sluša u mojoj kuci, hocu da kažem, stavim u plejer sa namerom. zadnjom, naravno. volim mnoge pesme i mnoge pesme znam da pevam naizust. i retka od tih pesama je sinoc otpevana. nisam dobila one uz koje placem dok vozim do zemuna. man of the hour, garden i cuveni indifferance. cak nije bilo ni inside job, a ni gone i come back... jok. a to je povod za turu, novi album. ali sam zato dobila black, jednu od najboljih svih vremena, inace. sa tagom we belong together. i nisam plakala, malo mi se samo steglo grlo, zamalo da pocuri, ali nije, bilo je isuviše dobro i mirisalo na novi pocetak i novo vreme da bih plakala zbog starog o cemu black peva. jebiga, sad se ožiljci bez frke skidaju laserom...

SVE je bilo uzbudljivo, zagreb, narod, lepo vreme, moji domacini iz zagreba, svirkaaaaa!!! odavno se nisam osecala kao da mi je negde toliko mesto kao sinoc, moglo je da traje zauvek.

sad da vam pricam kako se edi peo na toranj? ili kako je majk svirao sola? ili kako je narod pevao kao jedan? ne treba, svi pišu o tome.

imam malo slika kod borisa u telefonu. kad ih dobijem okacicu nam da gledamo. u medjuvremenu tek dokazni materijal.

ovo je slika iz ''vecernjaka'' sa sinocnjeg koncerta, mada je meni sa vecerašnjeg još uvek.




naravno, kad stignu najbolje ce biti ove ''amaterske''.

kako je bilo? wooooow!!!!

Pearl Jam Set List: Severed Hand, Corduroy, Hail Hail, Last Exit, World Wide Suicide, Elderly Woman, Given To Fly, Unemployable, In Hiding, Even Flow, Education, Do The Evolution, Jeremy, Army Reserve, Gimme Some Truth, Whipping, Life Wasted

1st Encore: Thin Air, Thumbing My Way, All Or None, Black (We Belong Together/tag), Wasted Reprise, Betterman, Porch

2nd Encore: Blood (Atomic Dog/tag), Alive, RITFW, Yellow Ledbetter

od cega education svirana drugi put ever. RITFW best ever!





keep on rockin' in the free world!

mojne da mi vracaš.

rece meni moja mati jedared kako joj je žao što ja nisam kaciperka kao ona. ja se šoknem, mamu mi nikad ne doživeh kao kaciperku. njeno je se kaciperstvo svodilo na maramu oko vrata i ogrlice, voli perlice, kao i na dobre cipele za koje nikad nije žalila kintu. e to sa cipelama sam nasledila. u stvari, mami je žao što se ja ne doterujem. a ja mislim da sam baš doterana.

sad... ko me zna, zna da sam obucena manje-više normalno, nekad imam neki komad odece koji je blago receno nesvakidašnji, ali što sam matorija to me više mrzi da se bavim odevanjem. ko ce još i da sparuje. i ova pomama za modom poslednjih decenija mi ide na nerve. i ovo šta je ''in'', a šta ''out''. kod mene su levis (engleski livajz ))) uvek u modi. i to ne girl's cut, jok, muške mi jednako dobro stoje. crne i plave, eto meni odece za zimu, uz crnu rolku (ovo sartr i ja nosimo). dobra obuca da mogu neometano da širim stopala mi u istoj, ništa da me ne žulja i ja zadovoljna.

umem da osetim (to mi i u horoskopu piše) šta ce da bude u modi iducih sezona. nekad mi žao što me niko ne rabi kao trend settera.

ali imam maniju, uvek imam namazana usta. i to u boji, a najcešce u crvenoj ili tamno ljubicastoj. to shvatam kao feler protiv koga mi ne pada na pamet da se borim. zato izgleda da sam doterana, valjda. i uopšte, koja je prilika da se nevidjeno skockaš? gorepomenuta mama mi je stalno nabavljala neke komade i materijale za ''priliku''. a kad je prilika ja se obucem u farmerke. i uopšte koja je to prilika? svadbe? joj, fala lepo, ne idem. premijere? idem samo na svoje a tad mi se živo jebe šta cu posle da obucem, važno mi kako je protekla predstava. žurke? ma neeee, za žurku se oblaci nešto prakticno za slucaj da nema dovoljno stolica pa moraš da sedneš na patos. pritom, frajeri nikad ne primecuju kako su žene obucene. više zamišljaju kakve su ispod odece i da li je odeca laka za skinuti je.

tako je moj orman u jednom trenutku bio pun stvari ''za priliku'', a ništa za svaki dan. sad je obrnuto. e jedino leti volim letnje aljine ko iz one pJesme, pa mi vijore oko mene i blago me miluju. al leti je naravno sve lakše.

da vam druknem, iako još nije otvoren? videla sam deo postavke u cvijeti... za moj pojam bajato, ali ima neki baja (ne znam ime, još to nisu okacili), sa saaaavršenim crtežima, pero li je, ne znam. pametan. :D

i inace, zašto ovi modErni slikari vole da ispadnu pametni? niko ne sumnja da jesu. ako me shvatate...

ja odbrojavam, pa sad... podigla sam kartu za prevoz do zagreba gde idem za koji dan na koncert omiljene mi grupe svih vremena, pearl jam. idem sa fanovima, mora da sam najstarija jer su me klici u agenciji gledali ko cudo, ''lepo se provedite'', rekoše, pa se pitam što me nisu turili za vodju puta... idem tamo i nazad. izmedju koncert. nemam kad da uživam i ljepotama zagabrije, mora da ostane za drugi put.

trese me putna groznica. i otkad samo nisam išla ni na kakav koncert, mili brateee... znam reci, znam pesme, ima da se derem. ne znam setlist, još nije obnarodovan.

a plus sve to u hrvatskoj, što je za mene ekstra cudo, nisam bila u cro od kad zaratismo. i pomirismo se. mislim... necu da otvaram tu temu.

elem, world wide tour!

bila ja opet. cujem da sam propustila jednu dobru i neke loše, al otišla sam veceras uz nadcovecanski napor jer sam ceo dan zujala varošicom. dal sam se doterala za pozorište? neee, di da se doterujem pa da sedim na basamacima na koje jedino imam pravo jer nemam kartu. al sedela sam na dobrom mestu, ipak. uostalom, niko nije ni stajao jer se pitera bruka (nije bruka-buka nego brook) predstava igra cetri dana pa nije frka za mesto.

kakva je predstava? cool. prijala mi je. divan glumac plus još jedan divan glumac, crnci, mesto južna afrika, radnja gubljenje identita pred čizmom belog coveka, poruka, svi ljudi su jednaki. igra se svuda. od avinjona do geteborga, nema link da vam uturim. način igre tog glumca, sa decentim kretnjama i zvukovima koje prozvodi je u nekom smislu ono kako zamišljam da novo pozorište treba da izgleda. samo opet ništa nevidjeno novo. i ništa da me zaprepasti i ponese. baš mi žao.

sretnem katarinu, ona je izašla sa predstave kometarišući ''ove omatorele umetnike'' koji kao matori počinju da dave. nije da nema istine. ali, ako je glumac dobar, to sigurno znaci jednu stvar, da je reditelj dobar. ne nužno i pisac. tačno, jasno, brzo, duhovito, kratko, sat i frtalj. taman.

eeee. posle sam išla na brzu kafu srbije sa dušankom, koleginicom mi, da otrcavamo bitef i ''mišljenja'' (jer sad svako ima mišljenje), muževe, decu manju i vecu i... smejemo se jer se sa njom uvek zacenjujem.

predstava se zove Sizwe Banzi is Dead.

stigli su glumci, sire! a uvek je dobro kad stignu glumci. naročito za hamleta.

rad deteta mi. ponosna majka.

model, ponosni otac.







fotografisalo takodje dete. mi. ljubi ga majka.