ovih dana je pre godinu dana umrla sonja savić. znate. ko što verovatno sve znate o sonji savić. al pojma nemate. nemam ni ja, niko nema pojma. kad sam shvatila da je umrla, sećam se da sam pomislila kraj. dalje nema. udarismo o dance. a onda, nije ni moglo da bude drugačije. pojma nemam, rekoh već.

išla sam na pomen u gorevnicu. nisam videla sonjine ima frtalj veka. ne poznaje nam se. a ni ne oseća. i skupilo se sveta, neke sam znala, neke jok. pa smo plakali. i psovali. i - bili tamo. nikad se ne bismo našli u ovoj kombinaciji da nije - ovoga.
nemojte da dozvolite da se i vama to desi, da se skupljate ovakvim povodom. čuvajte onog do sebe. rastite, ne takmičite se, ima dovoljno za sve.

onda su zabranili belgrade pride. pade jadna mala cica maca i nestade. vlada mislim, računam saće. a opet, zabole me i za the vladu. svakoj vlasti jednom dođe kraj, to je ono što svaka i zaboravlja.
ne znam kakve to ima veze, nema, al desilo se istog dana.

šta bi sad rekla sonja, nemam pojma, i dalje.

nešto ni na šta ne mogu da se zaprepastim. nisam u depri, nisam čak ni melanholična. mogla bih da povedem pobunu, makar razmera one bežanja sa časa celo odeljenje, al ja ne volim pobune, nikad se ne borim ''protiv''' nego ''za''. a imam samo jedno za - za život. za lepi život. svima.

mnogo sam naučila ovog vikenda. iako i dalje mnogo ne znam, na čemu sam greatly thankful.

zahvaljujem na vožnji do beograda, na odličnom društvu i road svirci od pearl jam. i na zamalo dugi.

živi bili.

yes!

enjoy.

(ko je hteo na moj blog ovih dana, pa nije mogao, to je zato što je pao the server. pade i nestade, jadna mala cica maca. pa kad pane server najskuplji sa najjačom tech podrškom i slično, čemu da se nadamo... osim da može da pane i vlada. jeeeee... al to je manje bitno i tako mu to dođe kad oću da imam nezavisan the blog. hvala tehničkoj i ostalim podrškama koje imam u kući).


danas je 09. 09. 09. (deveti deveti dveiljadedevete). number nine, davno je rekao lenon džon. što mi to sad pade na pamet...

htela sam da vam kažem da ne date da vas varaju. da vas uče da niste važni, da ko vas pita, da vas kritikuju, da vas ponižavaju i omalovažavaju, a usput vam otimaju kintu pod obavezno. pretpostavljam da sad ide pitanje ''koji oni'', al ono je retoričko. svi nam to govore od malenstva. roditelji, učitelji, mentori, najbolji ortaci, država, religija ako nekoj pripadamo, jednom rečju, tutti, hor i orekstar zajedno sa solistima.

svako od nas, svako, došao je na planetu da napravi razliku. da nema mene, planeta ne bi bila ovako dobro mesto. da nije tebe, ne bi bila ovako dobro mesto. kad se rodilo moje čedo, rekla sam mu ''dobrodošao, ovo je predivno mesto, svet je divan, a sad sa tobom je još lepši''. svako od nas ga čini lepšim nego što bi bio da nije nas. mi nismo ljudska bića koja teže da postanu duhovna, baš suprotno, mi smo duhovna bića koja dele ljudsko iskustvo.

milenijumima su nas učili da je obrnuto. da smo roblje, da treba da zaslužimo mesto u raju a da ne bismo išli u pakao, recimo... a mi zaboravni, zaboravili smo da smo sami iskali da dođemo na planetu nam. da smo želeli da stvaramo iz kontrasta koji ovaj svet pruža, da je život radost i da iz njega treba da crpimo uživanje i isto donosimo drugima. ne da se bijemo ko je u pravu. ne da popuštamo slabostima.

teach your children well rečeno je.

uvek ćete znati kad vas neko pogrešno uči. to je onda kad se naš stomak buni, kad nam unutrašnji sistem za navođenje kaže ''beži'', čak i ako nam ideje koje su nam usađene kažu ''ostani''. onaj koji nas uči da nismo vredni, da treba da se pognemo i odreknemo ljubavi, onaj koji nas uči da je on važniji od nas, ili da nismo isti. onaj koji nas okreće protiv drugoga. onaj ko nas drži u strahu, koji paradoksalno, iako najveća slabost, ima veliku snagu.

nije na odmet s vremena na vreme podsetiti se...



enjoy.




(Some things in life are bad,
They can really make you mad,
Other things just make you swear and curse,
When you're chewing life's gristle,
Don't grumble,
Give a whistle
And this'll help things turn out for the best.
And...

Always look on the bright side of life.
(whistle)

If life seems jolly rotten,
There's something you've forgotten,
And that's to laugh and smile and dance and sing.
When you're feeling in the dumps,
Don't be silly chumps.
Just purse your lips and whistle.
That's the thing.
And...

Always look on the bright side of life.
(whistle )

For life is quite absurd
And death's the final word.
You must always face the curtain with a bow.
Forget about your sin.
Give the audience a grin.
Enjoy it. It's your last chance, anyhow.
So,...

Always look on the bright side of death
(whistle)

Life's a piece of shit,
When you look at it.
Life's a laugh and death's a joke it's true.
You'll see it's all a show.
Keep 'em laughing as you go.
Just remember that the last laugh is on you.
And...

Always look on the bright side of life.
Always look on the right side of life.
(whistle after whistle...)

repeat to fade........... )

ovo je ćorav blog, nema slika. mogu da vam metem sliku neba il mora, al neću. imagine.

inače sam rešena da u svim stvarima gledam samo ono što valja, ne i ono što ne valja ničemu, možete mi reći da živim u denialu i to ću smatrati vašim problemom, a ne vašom ''osvešćenošću''.

dakle. ja ne naručujem knjige unapred za školu, ever. šio mi ga đura, ne plaćam štampanje knjiga, već sam platila kroz razne doprinose i poreze, a što je najgore, očekujem da budu za badava jerbo iste (poreze und doprinose) uredno plaćam, a kolko mi je poznato školovanje je besplatno, pa je ovo moj mali vid sabotaže. i inače o srpskoj školi i prosvetiteljstvu mislim sve najgore, ko što je poznato. škola sucks, ne samo u srbiji nego diljem lijepe naše planete, al u srbiji ekstra, samo čekam da devojčicama zabrane školovanje.
tako da sam kupovala (!) besplatno školovanje u smislu knjiga naokolo. iako vam izdavači kažu da možete knjige da poručite online, nema šansi jer srbi još nisu otkrili ''šta taj internet oće od njih'', pa tako nijedan srpski sajt ne radi kako biste zamišljali da treba, ako ste ikad kročili browserom na neki inozemni, a pogotovu ako ste negde nešto na netu kupovali (božemesakloni i odbrani). u tom smislu sam bila prijatno iznenađena da nigde nisu redovi ispred knjižara koje prodaju udžbenike iz jednostvanog razloga što ih sad ima puno. punktova za prodaju udžbenika mislim. prodavci su ljubazni kao da su prošli trening ''prosečna srpska majka izbezumljena pred početak nove školske godine, a mi oćemo da joj zemimo kintu'', te su svi ljubazni i umeju da odgovore i znaju manje-više sve odgovore . kupili smo sve knjige za ciglo (khm) sat ipo, al malo smo od tog vremena potrošili na kupovinu sladoleda. (o samom programu, minitarstvu prosvete, čitaj ''ministarstvu za ubijanje individualnosti i favoriozovanju opšteg mediokriterstva'', profesorima i ostalom pridruženom sadržaju drugom prilikom, kad budem manje dobre volje.... do tad samo - dole škola!)

u muzičkoj (školi) su nam izašli u suret da ne moramo da dolazimo 4 puta nedeljno, nego dvared. sastavili su nam solfeđo i instrument. malo li je? doduše, od muzičara bismo i očekivali određenu količinu fleksibilnosti, but svejedno, super.

u mupu, da ne kažem ministarstvuunutrašnjihposlovasrbije, štagod to značilo under circumstancies, odseku za izdavanje vozačkih dozvola, zamenila sam vozačku dozvolu za ciglo 15 minuta. rok je 15 dana, ja štreberka donela sve artije, sve slike, sve izjave (jerbo sam predhodnu dozvolu izgubila sa novčanikom pre godinu dana), sve su mi priznali iako nije po formularu i rekli mi, sedite malo. posle pomenutih 15 minuta, dali su mi duplikat vozačke. drugarice me pitaju, kako bre, a ja kažem, na dobar dan i hvala. iako je bio red do groba (il do neba ), svi smo završili šta smo hteli za pomenutih fiftiiiin. svaka čast.

pošto sam izuzetno dobre volje, nisam zamerila što moja lk ne može da se ''pročita'' jerbo imam čip, kad oću da osnujem partiju. nema čitača, to jest one sprave koja iščita adresu sa čipa. al pošto je službenica ljubica iz opštine vračar izuzetno bila charming u ljubičastom (koja je njena omiljena boja), pristala sam odem u općinu da mi ''pročita'' lk sutra. ma ne, ne samo zbog ljubice koja je skroz ok, nego brate, volim da sam osnivač partije.


kucaj i otovoriće ti se. kucaj dovoljno dugo i otvoriće ti se sigurno. dixi.

a obaška što je vreme fenomenalno, na čemu se deeply zahvaljujemo pred pun mesec u ribama.

good to see you.

vratila sam se pre neki dan. al se i nisam vratila, ne pada mi napamet. ostala sam u inozemstvu. i mozgom i ostalim delovima iz ovog i ostalih svetova.

koncert je bio nadnaravan, kao i obično i ko što sam već obnarodovala. karta je došla u zadnji čas i nije bila ona koja je poručena. gledala sam koncert odozgo. khm. bilo je odlično jer sam imala dalekozor te sam videla svaku edvardovu i naročito stonovu grimasu. i izbrojala zapaljene cigare u backstage-u. imala sam nekoliko lepih susreta i sinhroniciteta usput do koncerta i za vreme. setlista as follows, hvala mariju iz hrvatske za fotku:




naravno da bih mogla po jedan svake nedelje, ne znam dal ima nešto što bih sad više volela nego da mogu da odem na neki koncert ture u usa, recimo onaj u sijetlu. ne branim ni novi zeland. akomeshvatate.

sve je bilo full. u svakom smislu.



na plaži severnog mora rubi skuplja školjke za čedo. i kulira ofkors.

omiljeno, belgijsko dakako, pivo (apple beer) za gojenje




vozila sam bajk po gradu. divota.





vozim u suknji, pantalonama, padam dok stojim i tako... ali stižem di treba kako treba i ne nalećem na objekte uz put.

pazili su me i zvali đorđe, jasno vam je. a to volim. negu, to jest. kad sam se vratila osećala sam se kao da sam došla iz rehabilitacionog centra. beti i ford.

ma ne, nisam se uopšte vratila.

ruby and antwerp, love embrace.




thank you. thank you. thank you. all.

malo je stvari na svetu dobrih kao pearl jam live. ko što znamo.

ja bila juče. i...

svega je bilo. časna reč.

great band. great crowd. respect.




thank you.

ako jesi, jesi pomogao još nekome da ga nađe?

prem rawat je danas prvi put gostovao u beogradu.

kladim se da sad, baš sad, imaš monstruma za vratom.

to su psihički vampiri koji žive među nama i namerni su da nam osujete uspeh.

ako svoj život zamisliš kao pozornicu, a svaki veliki događaj, venčanje, diplomiranje, pokretanje nove firme, kao komad koji se na njoj igra, neophodno je da se u jednom trenutku digne zavesa. jel tako? si.

pogodi šta?

ogroman deo populacije sastoji se od ljudi koji će učiniti sve što mogu da spreče da se podigne ta zavesa.

njihovih je razloga na desetine hiljada... i obično su nesvesni.
boje se uspeha
boje se neuspeha
ne smeju da se odvaže na akciju
zadovoljni su samo kad je sve zaglavljeno

ti naravno znaš ko su oni...
veoma su dobri u prenemaganju... uvek i sve kritikuju... i jezivo su loši u tome da preuzmu odgovornost.
i spremni su da iz tebe isisaju život.

kroz život srećemo stotine ovakvih vampira. potrebno je užasno mnogo vremena da se nauči kako ih prepoznati i još više kako se sa njima izboriti.

mnogi ljudi nemaju petlje ili sposobnosti da pokrenu neki svoj projekat. sve što umeju je da plivaju... da stvari budu fine, sigurne i ’’normalne’’.
oni obožavaju prosečnost.
to može biti šef, roditelj, kolega... ili tvoj najbolji prijatelj.

postoji izraz Schadenfreude.
na nemačkom to znači onaj koji se raduje tuđoj nesreći.

ali zašto? jel se pitate?
zašto bi se pobogu, iko radovao tuđoj nesreći?

jer je njihov život govno
jer su olupine koje se gnušaju sebe
jer bi uspeh nužno doneo promenu od koje ih hvata strava, a i ovisni o valjanju u pomenutim govnima.

to su oni koji nikad nisu izveli recitaciju pred razredom jer je nikad nisu dovoljno dobro navežbali. kasnije u životu, to su oni koji stalno započinju neki novi posao, a nikad ga ne počnu nego godinama planiraju. izračunavaju, nameštaju da sve bude perfektno, drže sastanak za sastankom...
bilo šta što će sprečiti zavesu da se digne.
uspešni ljudi ponekad kažu, ’’sve što je vredno da se učini, vredno je učiniti makar i loše’’

uskoči već jednom u taj bazen... prestani da gnjaviš plivače pitanjima kakva je voda, ima li hlora i koliko je duboko.
skoči i otkrij sam!
digni zavesu!

pazi vamo...
negativci mogu da te urnišu, i hoće.
...ako pored sebe imaš neke koji se neprestano žale, uvek vide rđavu stranu svega, uvek se zgranu na tvoje ’’lude ideje’’, oteraj ih iz blizine i najbolje iz života.

smesta!

prekini prijateljstvo.. otpusti ih.. daj im da izvršavaju zadatak na severnom polu.

biraj društvo.

ideje i životne avanture koje dobijaju na brzini, ranjive su. njima treba nega, ne kritika. psihički vampiri nisu samo dosadni, oni su aktivno zagriženi u tome da ti upropaste život.
ne mogu da podnesu ni uspeh, ni promenu, čak ni dobru vest.

to su šetajuće španske serije koje žele da ti budeš tragična ličnost.

sećaš se kako ’’zlo nikad ne ide samo’’?

ako istinski želiš da uspeš i ostvariš svoje snove, moraš da se oslobodiš ovih vampira.

sad, ofkors.

a onda se ojačaj znanjem i informacijama koje su ti potrebne da svoj život preneseš na sledeći nivo. drugim rečima, piči, ne daj se ometati.

freedom is the basis of life.

xoxo