za moj pojam fantastičan.



on kaže da mu se deca smejala. odma da shvati šta je populizam. i neshvaćeni umetnik. hard way. but sweet... akomeshvaćate.

do sad sam bila slobodni umetnik. taki mi bio status, izmislili ga još za vreme tita, sad volim da kažem da je tito čuvao svoje umetnike. taj mi status obezbeđivao da kobajagi imam overenu knjižicu jer mi doprinose (koja glupa reč) plaćala skupština beograda koja jelte ne voli da čuva svoje umetnike i samim tim je plaćala s mene pa na uštap i pod pritiskom. skoro nikad ne moš overiš knjižicu jer nešto nije plaćeno, a otkad je dinkića umetnici su ko i taksisti, imam na grbači teret ''doprinosa'' gorepomenutih i mogu i u aps da me metu ako mi skupština ne plaća. kad mi treba potvrda o plaćenom porezu bilo za šta, za šengen recimo, ne mogu da je dobijem jer mi je saldo u poreskoj uvek u debelom minusu za par desetina il nekad i stotina iljada zbog toga. plate kad im dune. posle dve godine, kao sad. mamicuim.

tako rešim da položim oružje pred političkom gromadom gorice mojović i pokojnog gradonačelnika koji jednom izreče da umetnici koji ne mogu da žive od svog posla treba da se preorjentišu na neko drugo zanimanje, ergo, favorizujemo komercijalnu umetnost.

zaposlila sam se. na klinici kao kombinacija između PA i PR direktora, imaću tupla, odmor sa rešenjem za godišnji odmor, bolovanje, markicu, kintu na godine staža (25 jer sam štreberka) i sve što uz ''radni odnos na neodređeno vreme'' čovek il žena ima.

sve sam se mislila, kako sad da potpišem da više nisam glumica, al posle se setim da sam glumica i kad pevam i kad sastavljam perlice i kad kupujem u samoposluzi pa tako i kad sedim za astalom za novim laptopom tošiba sa vistom (na šta sam opasno ponosna jer sam ga sama zaradila kao donaciju). juče mi bila jedna stara glumica i kaže mi, jer ne znamo se lično, ''što ste mi poznati, a ne pripadate ovde, gledam vas sve vreme''. pa smo se smejale i reče mi nek spremim neko makar veče poezije jer mi glumci ne možemo bez glume. pa da. znam. al može se bez svega.

ko zna. možda i u penziju odem sa ovog mesta, ostalo mi desetak godina. jedino što nikome osim ovom direktoru ne bih mogla da budem PA, ovaj me inspiriše jer je i sam inspirisan, poštujem ga i iskreno želim da sam od pomoći, sve zamišljam da imam neku misiju iza svog dugačkog stola. tipa da epidural za porođaj bude free of charge i da lekovi za žene postanu besplatni isto tako jer se sad svaki plaća. toliko o rodnoj ravnopravnosti. i naravno, uopšte se ne libim da lajem na temu države. ko god oće da sluša, pa bio i db što mi svako malo ulazi u telefon i kroz vrata.

jesen. ja napravila break through, major changes, pa da vidimo. dva slobodnjaka u kući je teško i kad smo sami a baška kad školovanje detenceta prosečno košta 2 soma jura per year za koje nikad ne znam odakle mi. ako preživim, a oću, ima da vam pričam.

umal da zaboravim da je ravnodnevnica, jesenjska. saće uzimamo sijalice koje daju dnevno svetlo na recept da ne uvenemo dok su jesenjsko-zimski motivi u modi.





bio lep dan.

samo hladnokrvno

danas, manje od pet godina ostalo do 2012. kao i pre neki dan, u isto vreme dok je ovo



sa druge strane neba, mozga, morala, savesti i bilo kakve svesnosti, ovo



(skoro da počneš sat da navijaš po njima, ko scena iz onog filma kad su šteluju vreme po tome kad grejs upali reflektore u staklenoj bašti.)

mislim... alo.

kakvo nebo danas. razvedrilo se posle danima kiše. i posle mnogo dana mogli smo da otvorimo prozore bez bojazni da uđe hladnoća skroz neopravdana za ovo doba godine.





kad ono... navalili dušmani da preleću i probijaju zvučni zid po OVOM nebu, valjda se i njima svideo zalazak. sa ono pola miga i pola tuceta galebova. iznad naseljenog mesta. zabole me šta god da je. ako je vežba, što ne vežbaju iznad kopaonika ili stare planine, tamo se ovce plaše, ovde se plašimo mi, ljudska bića, nismo zaboravili kako je paklena bila '99 s proleća. ne da nismo zaboravili nego mnogo nismo. i nismo IM zaboravili takođe, i stranima i domaćima. ako su nekom davali eskort, nek se jebu, nije trebalo da preleću osam puta i osam zvučnih zidova da probijaju. sledili smo se svi. pobelela su mi usta i verujte mi, ima da napravim štek od molotov koktela da ga držim ako zafali. a da ne pretekne.
imam malo dete, onda je bilo tek rođeno, pa sam bila skroz zbunjena hormonima i situacijom, al sad sam u stanju žile da grizem zubima ako ga neko dira. računajući i migove i generale i predsednike i nastavnike.

i što me najviše boli, sve to u isto vreme kad je u ''imperijalističkom nyc'' free hugs kampanja.

e, srbijo, bestragijo.

September 13, 2007 12pm - 2pm New York time & 5pm - 7pm (n beyond) New York time

right in the middle island of Times Square north side of 44th Street n Broadway; will also walk around on side walks from 43rd - 47th n back




uživajte, ljudi!

onima koji ne mogu da ostave komentare.

ovo je jedna bajata verzija php bloga, ima bagova ko šaše. al kad sam je zemila, bila jedina, a sad čekamo da majstor apgrejduje, samo ima malo još da čekamo jer radi vel'ki i važan pos'o na rok i usput 'rani familiju te tako to neće da bude još neko vreme.
ista stvar se dešava i meni, ne izlazi komentar ako sam pogrešno ukucala kontrolni broj na dnu (koji služi da nas jelte ne bi spamovali) ili ako napišem komentar, pa ga ne pošaljem jedno vreme, broj zastari, šta li... bilo je i da sam se dovijala tako što control+a, pa c, pa v, za taj slučaj. kapiram da vam je to dosadno i naporno, al ne zamerajte, neko tesno vreme, tesnije od malih gaća, pa se ne postizava.

jebemliga.

ljubim vas sviju.

moj direktor, kako ga zovem od milošte, to jest MD, jer i jeste MD (Medical Doctor), čuven je po operacijama promene pola. s jedne strane na drugu, njemu uopšte ne menja na stvari, sa ž na m i obrnuto. u to ime danas jedna grkinja ima da postane grk. falsifikovanje pasoša, hvala na pitanju, ne radimo, nema šta da se uzbuđuju na graničnim prelazima jer je dotična grkinja već prilično heary i došla ovdena, a kući će da se vrati poboljšana sa tzv ''njihalom strave'' što će joj ga ugrade ovde. organ koji će da dobije neće završavati seksualne funkcije kolko shvatam.

nemoj da me se pita kako se to radi jerbo ne znam, padam u nesvest kad mi vade krv, a kamoli da bih mogla da ispratim neku operaciju. ovo malo što mi direktor drukne kao ignoramusu, vidim da je zanimljivo. ovom prilikom došla dva gostujuća doktora, jedan naš urolog sa druge klinike i urolog iz mičigena, sve jedan čuveniji od drugog. cela klinika bruji, svi uzbuđeni, nije da se svaki dan neko rešava na dramatičan potez. operacija je počela u osam i ne planiraju da bude gotova pre jedan.

i mislim se, koliko loše bi trebalo da se osećam u sopstvenoj koži da bih morala da promenim pol? bez ikakve osude ili merenja, respect, mislim da je potez vrlo pošten prema samome sebi, kad je već takva stvar.

i nešto mi se sa muškog na žensko čini jednostavnije, da ne kažem ''prirodnije'', fik! i gotovo. nisi više frajer, sad si riba. obrnuto... pojma nemam. uf.

naravno, doktorima je sve to normalno i obaška zabavno, al mi smo za njih ionako svi ''slučajevi''.

bazno, da ne kažem bazično, seks služi razmnožavanju. kurac-pica gurali kolica i dobili bebu. ok. očuvanje vrste. mada se mnoge vrste ne održavaju susretom različitih polova, seksom se smatra sjedinjavanje dva opozita.

e sad. kod ljudi je to malo drugačije. seks ima i između istih polova jer se ljudi krešu i iz zadovoljstva ne samo da bi se razmnožili. za životinje ne znam, mada kapiram da je i njima dobar provod. što se mene tiče, razmnožavanje je skroz sekundarno. valjda se nisam jebala jednom jer imam jedno dete?

seks je i velika tajna. ko kaže da je zna, laže, na čelu sa naučnicima i popovima. ono što me nervira je što se nužno vezuje za posedništvo. jebo sam te, moja si. jebah te, sad sam te uvatila. uje. i odma ima neka žvaka, neki problem, odmah je neko tu glavni ili glavna, neko nekome pripada. u stvari ima samo jedan problem: ako nije bilo dobro iz bilo kog razloga, razlog je za uznemirenje ili bedak, ako je bilo dobro, mora da se ponovi. imati nekog seksualno ne znači imati ga sa tapijom. ne znači vezati ga, baška ne zauvek, jer su uz seks vezali brak, najgoru socijalnu tvorevinu koja obevazno ide uz tapiju, pošto sad imaš i napismeno da neko tvoj. i to zauvek, kako bi nam crkva blagoizvolela predočiti. ranije je pre braka bilo zabranjeno, sad je poželjno, doduše u ''modernom'' svetu, a pored braka je još uvek prilično nezamislivo. kao ni rad, seks sa samo jednom osobom prosto nije imanentan ljudskom rodu, to su nameti, čist danak (u spermi, u konkretnom slučaju). u to su uvalili i ljubav. jes da koga voliš oćeš i da kresneš, al nekad oćeš da kresneš i nekog koga ne voliš nego te samo loži.

u ložnjavi je fora. u mošusu, mozgu, srce sa time nema nikave veze. neko te prosto pali jedno vreme, možda i sve vreme, ali ne mešajmo ljubav, ljubav je uvek čista i zbog nje opstojava svet i planeta, a seks ostavlja i sekrete, da ne kažem štrokave čaršave i zadnja sedišta.

muškarci kad hoće da uvrede umeju da kažu ma popušiš mi. i? mislim what's the bloody point? pušenje doživljavaju kao da su te ponizili, uvek zaboravljajući da možeš i da zagrizeš, u kom slučaju bi ko bio ponižen? sve se u seksu svede na osvetu, poniženje, posedovanje, degradaciju. why? ne umemo da se nosimo sa požudom? ne smemo sebi da priznamo niske, ''animalne'' porive? pa jebiga, nismo svi ibermenš, neki su i živina. u dobrom seksu su svi samo životinje. karam te, kažnjavam te. more, popuši sam sebi. videćeš da je super.



i naravno, greh. seks je greh, greška, ljudi nastaju greškom, šta li? great zejeb na kome se bazira civilizacija.