nemoj posle da bude da vam nisam rekla.

Stand before me on the Sign of Infinity all you of the Earth. With the granting of "The Law of Probenation" comes the application of change. I will give you the key. And with this knowledge, please realize, comes the responsibility of sharing it. I will show you the way: (It's very simple). Throughout the Universe there is order. In the movement of the planets ... in nature ... and in the functioning of the human mind. A mind that is in its natural state of order is in harmony with the Universe, and such a mind is timeless. Your life is an expression of your mind. You are a creator of your own Universe, for as a human being you are "free to will" whatever state of being you desire through the use of your thoughts and words.

There is great Power there.

It can be a blessing or a curse.

It's entirely up to you, for the quality of your life is brought about by the quality of your thinking. Think about that. Thoughts produce actions. See the pettiness and the envy and the greed and the fear and all the other attitudes that cause you pain and discomfort. Realize that the one thing you have absolute control over is your attitude. See the effect that it has on those around you, for each life is linked to all Life and your words carry with them chain reactions like a stone that has been thrown into a pond. If your thinking is in order, your words will flow directly from the heart, creating ripples of love. If you truly want to change your world, my friends, you must change your thinking. Reason is your greatest tool. It creates an atmosphere of understanding which leads to caring which is Love. Choose your words with care. Go forth ... with Love.






kako obično biva kad si u nekoj potrazi znao za to ili ne, tako sam se i ja vratila na početak, u osamdesete, onomad kad sam otišla u london, pa gledala mjuzikle, pa počela da čitam šta pristojne devojke ne čitaju i da se družim sa nekim svetom koji priča ''nerazumljive'' stvari...
link po link (ah, kako je sad lako jer imamo internet), klik po klik, došla sam nazad u london, na mjuzikl ''time''. u pomenute osamdesete, iz koga je ovaj citat što ga govori ser lorens.

ovo je novo doba, to sam vam već pričala. iako mudrosti na koje putem nailazim nisu nove, kao ni za bilo koga željnog znanja pretpostavljam, nije svakom vremenu dato da se u njemu i čuje. ovo naše je najbolje vreme. doba koje je nastupilo je doba kooperacije, nasuprot dobu konkurencije koje je do sad vladalo. i kao obično, prvi čuju oni koji imaju apsolutni sluh, a na kraju će čuti svi. ubrzanje, blizu je 2012, još uvek imamo šansi da nas planeta ne otrese kao buve.

pozatvarala sam sve stranice na netu koje imaju vesti. pozatvarala sam sve blogove na kojima se ljudi piče u glavu. ne gledam televiziju osim ako nije neka komedija ili dokumentarac; neću da se trujem. neću da me truju. svoje vreme, ovo koliko mi je ostalo, a nameravam da se bavim ovde još dugo, želim da provedem u čistom uživanju. i ako stvari stoje tako da sam samo ja odgovorna za sve što mi se dešava, onda želim da to što se dešava bude najbolje.

pazite na svoje misli, one se uvećavaju i na kraju imate u rukama ono što ste mislili, šta god to bilo. osluškujte svoja osećanja. besovi će doneti još besova, ljubomora još ljubomore, tuga još tuge. isto tako i radost će doneti još od svoje sorte, smeh će se multiplicirati, dobro će doneti još dobrog. ako ne umete odmah, ''fake until you make''. smejte se, za početak. a onda dalje... na snazi je law of attraction!

ovoletošnje delimično pomračenje meseca u našim krajevima. što je 44°49'14" north, 20°27'44" east, da ne kažem beograd.



gledali smo sa terase, iz prvih redova.

credit za fotke like father like son, gm&gm themselves

toliko. ko hoće, može da se potrudi i izburgija the secret, kao što sam ja izburgijala.

perseid meteor shower 2008

dakle, ko nije razumeo, 12. avgusta na kupanje. mesta se vataju još 11. uveče. javlja NASA

svetlana, blagodarimo na upozorenju!

i ne zaboravite na dog days i sve što uz to sledi.

leto. kakvo olakšanje. leti je sve lepše i lakše, čim ne moram mnogo da se oblačim, odmah mi je bolje.

neko kreči, neko uvodi grejanje, neko letuje. ja ništa. ništa od toga i ništa uopšte. plandujem, užasno sam lenja. onako letnje.

idem na posao, al i to je leti lakše, rano izađe sunce, nekako mi dođe prirodno da ustanem sabajle. dete je kod babe i dede na ladanju, pa je i kućnih poslova manje, nas dvoje odraslih jedemo otprilike i ponekad, uostalom, vrućina je.

dobila sam bootleg sa pearl jam koncerta u camdenu održanog na dugodnevnicu, kad sam se žalila, ono pre neki dan. dal sam stavila na repeat? batofkors. onda sam se mislila, sa jedom, kako sam ja ovde, a oni tamo razbijaju, publika strašna, mašila sam nadpevavanja sa edijem, dranje u gomili, ispevavanja i skakanje, al sad... tako ću sebi samo da upropastim ugođaj. no hard feelings.



lenstvujem dakle, tetoviram se kanom, što je neviđena zabava, ubijam se ladnim čajem, tučem se u venu camdenom i nadam se da će što duže da traje. leto, mislim.


what is the purpose of life? enjoyment.

tako da samo napred, bez griže savesti. enjoy. let love reign over you. ja bogami oću.

poranila sam, štreberka.



dvadeset i osmi juni je bio prošle godine kad sam išla na koncert pearl jam. danas sam bila na koncertu the police, poraniše četri dana, zbog vidovdana, šta li? čak sam i reči znala iako nikad nisam imala njihovu ploču.
bila sam skoro isto udaljena i na istoj strani kao i lane, osim što je sad to mesto bilo za fanove. iza mene još dvajes tisuća duša.



čujem da se neki žale da bilo je ovako i onako. pa ja ne znam čemu se neko nada kad ode na koncert oproštajne turneje benda koji se ponovo sastao za priliku da se oprosti. zna se tačno šta se dobija. ne može to da bude loša svirka, niti loš provod. al može da izostane uzajamna ložnjava.



naravno, ovde nebo nije severno kao u nejmehenu, sunce zalazi ranije, te nema thank you for the sky. uostalom, nije to ni taj bend. jedan je vedder edd.

izlazak, out, out, prvo kejv po kiši, onda sting po žezi, grabimo u leto. ali bre. ne može da frtalj plate daš za dve dobre karte, povišicu na sunce!

slike napravio šković, te lepo zahvaljujemo i sting i mua.

nema spavanja!



jeste, danas je letnji solsticij, najduži dan. ali je i najkraća noć as well. šta više volite, najduži dan ili najkraću noć? ja oba. kao i obično, na pitanje koji ćeš, ja ću oba.

mnogo mi je lakše da ustajem rano ovih dana kad me sunce već sačeka. desi se čak da ustanem rano i kad ne idem na posao, probudim se i gledam u svetlost što već ulazi u kuću. pa izađem na terasu da pozdravim sunce. i ono mene. uradim čigong da mi telo izdrži sve što ga očekuje i uronim u dan, još jedan na dobitku.

leto, letnji ljudi, sve je otvoreno i sve je moguće. sunce ulazi u raka, mesec ističe prepunjen, gotova je škola, living is easy. at least, it's supposed to be easier. je li?



nisam ni ove godine otišla u stonhendž. možda dogodine. ali kako vreme prolazi, nužno se nameće misao, koliko ''dogodina'' još imam to da odlažem?
pitaće starost di mi je bila mladost, ne za ono što sam uradila ofkors, nego za ono što nisam. stonhendž na solsticij je jedna od tih stvari. u veoma dugom nizu neobavljenog.

enjoy. life. consume it. be consumed.

ranije sam pisala blogove vikendom, a sad jednom mesečno pred pun mesec. nema se kad.

opet sam bila bolesna. al sad toliko da sam morala na detaljne pretrage. na kojima su mi našli neke sitnije falinke i kojom prilikom mi je skrenuta pažnja da se odmaram, da se ne nerviram, da dobro jedem, da ne sedim puno, a kad sedim da držim nožice podignutima, da idem na more il makar u banju... nisu otkrili zašto mi je falilo to što mi je falilo, tako da i dalje moram na neke preglede, a ja ne volim da sam bolesna i bojim se doktora. sve sam mislila da je ''iz glave'', jer sam oduvek ubeđena da telo reaguje na dušu, al rekoše mi da nije. onda je uzrast, nema mi druge.

u svakom slučaju, bilo me je obuzelo osećanje totalne bespomoćnosti. mogla sam samo da spavam. išla sam na posao i delimično radila kućne poslove, ali sam baš bila loše. neko mi izbo lutkicu. a znam i ko. uopšte se ne zezam.

i sad, kad je to za momenat, a nadam se i na malo duže, prošlo, mislim koliko mi je godina, kakva mi je bigrafija i čemu se još imam nadati misli. jedan moj drug bi mi rekao, ne filozofiraj, ionako ćemo skoro u furunu, al ipak... i kolko vidim, imam tek jednu želju, da lepo živim. lepi život je skoro pa nemoguća kategorija u srbijici. cimaju nas, prete nam, ne daju nam ovo i ono, ucenjuju nas i skoro da nemamo vremena za sopstveni život od njihovog. al to na stranu, lepi život u mom slučaju je tek udoban dom, dobra klopa i letovanje. ništa fensi, nikakva luda nova kola, nikakve premijere, nikakva razdiranja stvaranjem, egzotična putovanja, više ne. omotorila sam, zato valjda. želim da se ušuškam kao mačka i predem, što rekla moja prijateljica.



mesec se puni u strelcu ovog puta, fino. danas je ako niste primetili, petak 13, kažu baksuzan dan. cvrc.

enjoy life. wonderful life. ide novo leto.

gotov mi odmor. na odmoru je dete bilo bolesno, onda mua. provod do bola. gotovi su i izbori. i ništa nije gotovo.

but, pošto sam se iz kreveta pridigavša, otišla sam na bajlonijevu da napunim košaricu. nana, božur, ljubičasto cveće, peršun, jagode , salata čupavica und mladi krompirići. dakako očišćeni.
mala crvena ruža ispod kandelabra. predivne su inače, ljupke, ko da trepću među lišćem.

povratak u social life, lagano zagrevanje pred posao, noć the muzeja. grad je bio prepun. al opet, ja ne izlazim često pa ni ne znam.



puni se mesec u škorpiji, još malo... enjoy your everyday life.