Friday, November 23, 2007, 20:45
Napisao(la) Administrator
na klinici na kojoj radim crkla oba ''saniteta'', da ne kažem ambulantna vozila, i sad jedno još čeka na opravku jer nema da se kupi letva od volana, a drugo čeka da se osuši farba jer ga neko žvajznuo na parkingu. bolnica bez saniteta nikako ne ide, al za par dana može da se izdrži, tu je brate hitna pomoć, da ne kažem
emergency medical service, ako baš bude stani-pani. a bude, da se ne lažemo.
i sad. juče. dobijem nalog od načelnika odeljenja da zovem hitnu pomoć da hitno prevezu jednu pacijentkinju u drugu ustanovu jer ova ustanova ne može da pomogne u spasavanju naroda od svih bolesti i pošasti. i zovem. baška što se moja klinika dogovorila sa hitnom da nam pritekne u pomoć ako je frka. okrenem 94, sve ispričam ko sam i šta sam, oni me bez reči prebace na drugog, drugom ispričam to isto, on me prebaci na trećeg, treći počne da me šikanira i šta ja sad tu oću od njega (valjda da ga vodim u bioskop)i da on ne zna ništa ni o kakvom dogovoru i nek se njemu moj direktor javi.
a meni tad mrak na očinji vid. da se direktor javi dispečeru da bi potvrdio moje reči? ja valjda nemam šta u životu da radim i glavna mi je zabava da okrećem hitnu pomoć i slažem im žvaku. budući da mi je direktor normalan i razuman čovek, mnim da mu ne bi bio problem da priča sa narečenim dispečerom, al ne mogu da čekam taj momenat jer direktor operiše u tom trenutku, ne zna se kad će da završi a pacijentkinja treba brzo da se odveze.
naljutim se. ne, dobijem nervni slom, sa dranjem u ofisu, psovanjem svega po spisku kao što oni nama psuju sve kad ih zovemo. ne budem ni lenja ni smotana i zovnem da ga prijavim, saznam kako mu je ime i da se sa njime uvek ima problema, pa sad će da ga opomenu i daju mi neki direktan telefon ne bih li uspela u svom poduhvatu. nemogućem, btw. a kad al tamo, a ono ista budaletina. kaže ''nemojte me više zvati.'' i spusti mi slušalicu. nemojte me više zvati?!!! naravno da sam odma zvala, samo sad njegovog direktora.
a pre dva dana su bili u novinama i na televiziji jer im umrla jedna pacijentkinja što je njih bolo kurac da dođu da je prevezu, pošto jelte nisu oni taksi. doktor koji je odbio poziv suspendovan na tri dana, što će reći, još je dobio i mali predah, poslali ga da se izduva, pa nazad, stresan mu posao, šta li?
ko u našoj zemlji postaje doktor? kad se klinac upiše na medicinu pretpostavlja se da je dovoljno inteligentan. a ako je inteligentan, vidi oko sebe i jasno mu je da kao doktor nikad neće prestati sa učenjem i usavršavanjem, da ima da čita debele knjige do kraja života, da će da ima malu platu i noćna dežurstva i ''jedinu'' satisfakciju da je nekome spasao život ili ga učinio podnošljivijim. a za to ipak treba da ti je stalo do ljudskih bića. za to ipak treba da si altruista. il se od početka meračiš na mito.
elem, danas ista stvar. neću da zovem, zamolim koleginicu da to uradi umesto mene, ne mogu sa budalama, a i možda je u meni problem. e pa, koleginica se isto provela iako je bila druga garnitura na dežurstvu. dakle nije problem u mojoj ličnosti nego u njihovoj službi.
da ne grešim dušu, davno sam jednom zvala da pitam kako da se vladam kad sam tek sumnjala da sam u drugom stanju i taj mi je doktor što se javio meni trudnoj pod navalom hormona ludila, ostao u najlepšem sećanju, jer mi je blagim načinom i nežnim glasom opričao da je moje ludilo legitimno kao i malo povišena temperatura i neka mi je sa srećom. al taj je očigledno bio izuzetak i nadam se da nije ostao da radi sa ovim aždajama, kad ih već nije inficirao dobrim vajbom. cijepljenje neuspelo.
ja bih to sve preraspodelila da malo radi sa torbakom po seoskom blatu i gudurama.
dodaj komentar
( 327 puta pogledano )
| 0 trackbacks
| permalink
| 
razni ljudi, razna muzika. 
.jpg)
Moj blog: Kalendar
