kod mene ove godine blue. to jest plavi deda mraz.







to jest... okitili smo.

deca iz razreda nam danas imala parti. fenomenalan nacin da se zbriše iz stvarnosti. pojma nemaš šta je napolju. jer napolju je.... horor. što od naroda, što od zime, što od magle.




torta indijansko selo by baba (moja mama).





ista primenjena u stvarnosti. da se neko ne prevari, korneti su puni cokoladnog krema, a korice nisu tek patišpanj. ova druga sa cveticima je isto ekstra torta. plodna livada pored sela...




sad ce i raspust!

da posluži kao džingl bel...

sad se moje dete loži na istog, pa se nako naložim i ja. mislim se šta bih sve volela da mi donese santa, da nije od leda.




i... ispade spisak želja poduži. nimalo budisticki. ne bi moglo na sanke da mu stane...

koja mecava kod nas danas.... kao sve ništa, ništa, lepa duga jesen, a onda nas zavali. debeli sneg.

vožnja na svetog nikolu do aerodroma i nazadke, cista erotika. al' moram da pohvalim vozace koji su se kao retko kada ponašali kolegijalno, bez suvišnog trubljenja i nestrpljenja. ionako ne moš da žuriš po ovakvom vremenu...

e, a kad ce da ociste ima da se vidi. možda se i zaprepastim sutra ujutru.

ali ja obožavam ovu gradjevinu svejedno.

nije. ovo je moja omiljena šuma. tu cu da begam. em je lepo, em je daleko.



ova sitna figura na slici sam mua. sitnina...

ne falšerice kako ja kažem, nego fulšeri, kako kaže moje dete. al to je to...

kod nas je bre sve fulšer. od farmerki, ''ko pravih'', iz pirota, do tehnike. neke cudne firme, neki ne zna se koji kvalitet, a ne za malu kintu, nego samo malo manje od solidnog originala.

šta ima veze što je kinesko, ko da nije. i onda dodješ kuci, otpakuješ, a šavovi na majici se maše pet santimetara, nikad se ne sretnu dva kraja. i onda? prošla sam jeftinije? jes, morgen, bacila sam pare.

daleko od toga da sam navucena na trademark, jok, volim da kupim jeftino, narocito na rasprodaji, al ne može sve. i što mi pristajemo na falsifikate? ne samo u smislu robe nego i karaktera i sposobnosti... pravi smo turci il' koreanci.

e, nikad frka oko nove godine nije pocela ovako rano cini mi se. poceo je tuborg sa svojim novogodišnjim pakovanjima u plavo sa zvezdicama, ostali se primiše odma' da ne okasne ne daj bože. i sad, narod vec poceo da besno kupuje, ''za decu'', da se slucajno ne rasproda, gužve su vec nevidjene, pa se pitam ako je sad tako, da li ce trijestog da bude mir i tišina? nece. ofkors.

ja ne ljubim novogodišnje praznike, trese me sveopšta histerija iako se ne primam na potrošacki mentalitet (ne zato što sam ne zna se iznad toga nego nikad nema kinte za prekomerno toršenje), kasnim svuda gde treba da stignem i imam frku da cemo ostati bez hrane ako budalaši sve pokupuju...

mnogo više cenim naše domace nikom znane praznike nego ove sveopšte pa makar to bila i nova godina. koja ako zrelo razmislim, nikad ne dodje...

i sad, di cu koji moj za novu godinu? na moralesa? na ulicu? u neku zadimljenu kafancinu da se penjem po astalke? nikad do sad nisam to rešila tako da legnem da spavam. mogla bih možda ovog novog goda.... teško.

pih. iako sam bila dobra iz istorije jer lako pamtim datume i skandale (citaj: traceve), pitam se cemu u stvari služi istorija. ako je istina da je pišu pobednici, što jebiga jeste, what the fuck? opet je sve laž. kad je istorija u pitanju.